Zašto da idem na terapiju? Imam ja i kod kuće s kim da pričam!

Hmmm...ovo je nizak udarac. Zašto bi onda terapeuti provodili godine na edukaciji i vežbama stičući razne veštine, ako su razgovori sa terapeutom samo ćaskanje isto ili slično kao sa drugaricama ili kao kod kuće?!

Šta jeste slično sa privatnim razgovorima?

Kad terapeut odluči da prihvati sa nekim da radi, on po definiciji, ima obavezu da tog klijenta prihvati onakvog kakav je. Dakle  'nema foliranja'. Pošto je i terapeut živ čovek, a ne robot, onda i njega može iskreno obradovati kada je klijent napredovao, kada je postigao neki uspeh, napravio neku konkretnu promenu u ophođenju sa sobom, sa drugima ili životom u celini. Terapeut to pokazuje rečima ili gestovima, ponašanjem, kao i svaki drugi čovek. Znači ti susreti po svojoj iskrenosti i srdačnosti mogu ličiti na neki od odnosa iz privatnog života. I emotivno su obojeni.

A ključna i kvalitetna razlika ovakvog razgovora i nekog privatnog poveravanja je u tome što terapeut nije opterećen neprijatnim iskustvima koje njegov klijent ima, tako da sasvim pribrano može i da sluša o problemu i da pomaže u definisanju rešenja tih problema. Profesionalac, terapeut, po definiciji je osoba koja najpre radi na sopstvenoj ravnoteži i svom mentalnom i emotivnom zdravlju, zato ničim ne opterećuje odnos sa svojim klijetom. I, kao i profesionalac bilo koje druge profesije, terapeut je potpuno sposoban da sopstvene akutne ili aktuelne probleme (i terapeut je samo čovek) drži izvan kontakta sa klijentom. Stručno znanje terapeuta je ono najbitnije što ga čini efikasnijim u razgovoru sa klijentom. Na primer, na klijentov komentar: ‚,Sve znam, ali to je jače od mene!’’ terapeut će napraviti niz koraka i zajedno sa klijentom izaći iz ćorsokaka, a jedna drugarica, kuma ili roditelj ostaće pred takvim komentarom nemoćni... Njihov razgovor će se, obično, završiti onom čuvenom rečenicom: ,,Znam da je to jače od tebe, ali ti moraš!!!’’. I tako ostanu u ćorsokaku....Zato privatni razgovor u krugu porodice ili prijatelja ne može uvek biti izbor umesto razgovora sa terapeutom, sa stručnom osobom.