Dvadeset godina ja njemu pričam...i on ništa!!!

Da, stvarno, kako rešiti one situacije koje su za nas frustrirajuće, stresne,  kada smo primorani da živimo ili radimo sa nekim ko nam se baš ne sviđa... Postoje četiri strategije koje ljudi primenjuju u tim situacijama.

Jedna od njih je da pokušavamo da menjamo druge, da menjamo ono što nam se ne sviđa. Može da se desi da uložimo ogroman i sistematičan trud, a da rezultat ili potpuno izostane ili bude mizeran. Pokušavamo kod drugih da promenimo  njihov stav, ili njihov izgled, ili navike, šta god. Veliki broj ljudi ima to iskustvo. Na primer, kada godinama pokušavamo da dokažemo nekom da mi nismo tako loši kao što on ili ona misli. Kada na primer, godinama pokušavamo nekog da odviknemo od loših navika (pića, jela, slatkiša...) ili da ga/je nateramo da nas više poštuje ili da nas više ne laže... Ova strategija ne treba u startu da se odbaci. Vredi pokušati promeniti.  Ali pokušavati godinama, bez rezultata, i još istrajavati u tome?! Dokle?
Šta još radimo? Ako nismo uspeli da promenimo ono što nam se ne sviđa, ljudi obično pokušavaju da trpe. Ni trpljenje nije loša strategija, ali pod uslovom da trpljenje ima kraja. U suprotnom -  uhvati nas neizdrž, pa smo primorani da menjamo strategiju.
Šta nam još preostaje? Izbegavanje! Izbeći onoga ko nam se ne sviđa ili izbeći situaciju koja nam nije po volji. Nije izbegavanje loša strategija ali pod uslovom da je moguće nekoga ili nešto definitivno izbeći. Ali, život nas povremeno upućuje i vraća baš onima ljudima (članovi porodice ili familije) ili onim situacijama koje smo probali da izbegnemo. Tako ni izbegavanje  nekad ne donese rezultat. I, šta ćemo sad?
Ove tri nabrojane strategije – promeniti, trpiti ili izbeći – bez obzira kojim ih redosledom biramo i primenjujemo, ljudi sasvim spontano primenjuju. Umorimo se od pokušaja da promenimo, na primer,  detetov ili partnerov način na koji se ophodi sa nama, pa pokušamo da to trpimo. Tako se smanji broj svađa u kući, ali po koju cenu? A... da probamo da ga izbegnemo, da smanjimo količinu komunikacije, da se pravimo da nismo videli, da nismo čuli? Ali, kako da ga izbegnemo kad živimo zajedno?!!
Za četvrtu strategiju ljudi najčešće (ali ne jedino) budu podučeni u razgovoru sa psihologom. Šta možemo da predložimo klijentu koji se već godinama bezuspešno bori da podnese neku osobu ili neku situaciju, menjajući strategije bez rezultata?
Dakle, kad se nađemo u takvoj situaciji, jedino što realno možemo je da promenimo svoja očekivanje, svoja traženja od te osobe. Ne, ne, nije to poraz. To je odraz naše mudrosti. Shvatamo da je nešto jače od naše volje, da nas prevazilazi i zato tražimo način (strategiju) kako da pomognemo sebi da se osećamo manje frustrirano, manje povređeno. Kako se to radi? Šta u stvari treba da menjamo kod sebe? Pa, treba da prestanemo da tražimo ono što smo iskusili da nije moguće dobiti;  ili nije moguće dobiti na ’taj način’; ili u ’toj meri’; Nemojte da se zavaravate činjenicom da svi drugi to imaju, niti činjenicom da je što tražite ’najnormalnija stvar na svetu’! Nije poenta da li je vaša namera dobra, osnovana. Poenta je da li je ta namera ostvariva! Da li vam je to moguće dobiti od ’te osobe’ ili od ’te situacije’! Ako nije - zašto biste sebe dalje mučili. Da niste tražili da vas poštuje, da vam je to svejedno, ne biste burno reagovali na njene, odnosno njegove izraze nepoštovanja. Razmislite malo o ovome.