Prednosti i nedostaci depresivnog stanja

Kako uopšte može da se priča o prednosti nečega kao što je depresija?! Pa može. Ne kaže se džabe sto ljudi – sto ćudi...

Iako niko ko je depresivan neće direktno reći da mu je bolje da bude depresivan, ipak po reagovanju značajnog broja tih ljudi zaključujemo da depresija može da ima nekih prednosti. To je vidljivo kod onih klijenata koji i pored 10 i više godina raznih tretmana još uvek sebi traže terapeuta i leka. Drugi primer je da kada se u terapiji pojave prve promene na bolje, oni (klijenti) prestanu da dolaze na terapiju. Šta se u stvari dešava? Ustvari su došli da im pomognemo da im samo bude bolje, a ne da im bude skroz dobro. Bila im je potrebna pomoć samo da se simptomi depresije smanje na podnošljivu meru, a ne da se eliminišu. Te ‚prednosti‘ depresije (ili bilo koje bolešljivosti ili bolesti) zovemo sekundarna dobit  za klijenta.  Različiti su razlozi zašto neko bira da ostane u depresiji. Ti razlozi, gledani iz ugla nekoga ko nije depresivan, nisu logični i teško ih je prihvatiti kao ozbiljne razloge. Ali iz ugla depresivne osobe vrlo su opravdani.

Ovo su samo neki od uobičajenih razloga, tj sekundarnih dobiti:

Jedan od takvih razloga je i razmaženost, tj insistiranje klijenta na sopstvenom komforu. Kada bi bio dobro, onda bi i on morao da doprinosi porodici ili zajednici uopšte u jednakoj meri kao i njegovi vršnjaci, tada bi se očekivalo od njega da prihvati odgovornost kako su odgovorni i drugi oko njega, očekivalo bi se da se drugi na njega oslone kao što se on oslanja na druge...  Ali, to sve onda značajno kvari komfor i povlaštenu poziciju koju  ima kad je depresivan.

Neko ima uverenje ili čak iskustvo da za njega nije bezbedno ako bude „zdrav i prav“. Kada je dobro, onda je više izložen okruženju, a  ta izloženost može da ga ugrožava.  

A neki će zbog osećanja krivice smatrati da nisu ni zaslužili  da budu srećni, te neće učiniti ništa da se oslobode svojih simptoma. Depresija, u njihovom sistemu vrednosti, ima ulogu zaslužene kazne koju treba ispaštati do kraja života... Podnošenje ovakve kazne čini ih, u sopstvenim očima, moralnim osobama.

Ovde su navedene neke od prednosti depresije, ali sekundarna dobit može da se ostvari i bilo kojom somatskom bolešću. U narodu se to zove ‚prenemaganje‘.