ŠTA JE TO ADHD?

ADHD - Attention Deficit and Hyperactivity Disorder

ADHD je skraćenica kojom se predstavlja sindrom (skup simptoma) a obuhvata hiperaktivnost – impulsivnost – poremećaj pažnje. ADD podrazumeva odsustvo hiperaktivnosti.

ALI! Hiperaktivnost NIJE POREMEĆAJ kao što se definiše u zvaničnim medicinskim krugovima i kao što stoji u opisu problema (disorder eng. = poremećaj). U mojoj komunikaciji sa mnoštvom takve dece shvatila sam da je to njihova posebna priroda. Oni su samo drugačiji u odnosu na one koji nisu huperaktivni, a ne poremećeni.

Oni su brzi, brzo misle, brzo odlučuju, brzo shvataju, brzo sa misli krenu na dela! Brzina kojom misle i delaju je ono što ih čini drugačijima, čak ekskluzivnim! Problem nastaje što žive, školuju se i rade u našem okruženju, među nama ostalima koji nismo tako brzi. Iz tog sudara njihovih moći i karakteristika okruženja u kome žive proizilazi niz praktičnih problema i za „njih“ i za „nas“ ( njihove roditelje, braću/sestre, nastavnike, drugare...).

Mi „spori“ u njima vidimo  preterano nemirnu decu  (ili odrasle) sa  slabom kontrolom impulsa i kratkotrajnom pažnjom.

Oni „brzi“ (hiperaktivni) mogu da budu u ravnoteži ili van ravnoteže, kao i sva druga ljudska bića. Kada je hiperaktivno dete u neravnoteži vidljiv je nedostatak samokontrole, povodljivost, delimična ili totalna nesposobnost da izvuče pouku iz prethodnog lošeg iskustva, zbog čega je dete/osoba sklono da  ponavlja iste greške; takođe nesposobno je da predvidi posledice svojih poteza, postupaka, pa da tako bude zatečeno čak i opasnim posledicama svoje nepromišljenosti. Zatim, velike su štetočine jer ne paze na stvari, gube ih, ili oštećuju. Ne radi se o nameri, već o nemaru, vrlo površnoj pažnji. To su deca koja stalno traže da budu nečim animirana, jako lako im postane DOSADNO (među nama „sporima“)!

Velika većina te dece imaju doživljaj da su drugačija, da nigde ne pripadaju. Ustvari, to je za njih najveći izvor patnje, taj doživljaj neprihvaćenosti, odbačenosti. U isto vreme potuno su svesni da nemaju nikakve loše namere. «Ja sam OK!» je njihova poruka. Zato će uraditi sve da na sebe skrenu pažnju, želeći da se dopadnu po svaku cenu i da nas oraspolože i odobrovolje, takođe po svaku cenu. Nije njihova namera ono što mi osuđujemo, već nevešt način da tu svoju nameru ostvare. Pažnju na sebe skreću najčešće tako što rade ono što drugi ne smeju ili ne vole. Postanu «kraljica zabave» na času ili u grupi, krevelje se, ludiraju, prave grimase da zasmeju druge, da ih oraspolože ili učine srećnima, nesposobni da predvide posledice takvog ponašanja. Tipična posledica takvog ponašanja je da postanu «dežurni krivci».

A ovo je njihova svetla strana, kad su u ravnoteži:
Oni su veseli, pametni, iskreni, naivni, spontani, puni ljubavi,  vrlo osetljivi i sposobni da prepoznaju neiskrenost odraslih još kao sasvim mala deca, mnogi su izrazito humani, drugi su izrazite umetničke duše.

Detaljne informacije o prirodi i pomoći takvoj deci  i onima koji su upućeni na njih, da se lakše uklope i adaptiraju jedni sa drugima možete dobiti u Savetovalištu i  proučiti u „Priručniku za roditelje i nastavnike ADHD dece“.
U priručniku je tačno naveden opis kako se manifestuje hiperaktivnost, kako impulsivnost, kako poremećaj pažnje.naći ćete informacije koje razjašnjavaju zašto na to treba gledati kao na drugačiju prirodu te dece a ne na poremećaj. Videćete da postoje razlićiti tipovi hiperaktivnosti, da postoje razlike između devojčica i dečaka.
Naći ćete mnogo saveta kako vaspitavati i voditi kroz odrastanje takvu decu. Naći ćete informacije koje vam objašnjavaju zašto smo tako često neuspešni u roditeljevanju takvoj deci. Razumećete i zbog toga biti sposobni da sebi oprostite za te neuspehe, i naravno naučiti kako da većinu tih neuspeha izbegnete....

Napisala sam još jedan kratak priručnik, „Treniranje strogoće“. Ovaj šaljivi naslov obuhvata sve one situacije kada ispada da smo nemoćni da utičemo na ponašanje i navike naših mališana, pri čemu su hiperaktivna deca tipični svedoci naših takvih bespomoćnosti.

 
Ovo je prilika da vam skrenem pažnju i na knjigu u izdanju Esoterije koja govori o „Kristalnoj deci“ i „Indigo djeci“ (hrvatsko izdanje koje je štampala i naša izdavačka kuća Esoterija).